О књизи: година / "Јули" Ивана Вирипаева... Ово је крвави монолог шездесетогодишњег човека - лудака, убица и људождер – који је напустио своје село после првог убиства у потрази за „будалом“ у граду Смоленску. „Јули” је упио много од помахнитавих исповести антихероја Достојевског до токова свести Џојса, Фокнера, Ерофејева, чак и Буковског. У њему су одјеци страшних Афанасјевових бајки и мрачних шала. Ужас, смех, борба против Бога и тражење Бога, као изврнут наопачке. Псовке, претенциозност, искреност и опет ужас. Књижевне асоцијације, лигатура вербалне мочваре без дна. Све је у овом „јулу“ било повезано у један чвор. Чини се да је текст испљуван у крвавим комадићима... Штампа - о „Јулу” Ивана Вирипајева: „Први осећај: гађење. Друго: аутор је полудео од славе која га је задесила и постао лак плен за демона прецењивања. Треће: пред нама је плод тешке заблуде човека жељног да се афирмише по сваку цену. И тек тада, ван емоција... јавља се потреба да се разуме шта се десило у „јулу”. „'Јул' нам даје много тога за размишљање у егзистенцијалном смислу." (В. Сорокин, писац).